Stari zanati oko Zlatibora još su živi, ali retko u obliku radionice u koju se jednostavno uđe s ulice. Ono što posetilac pouzdano može da vidi vezano je za dve tačke: muzej na otvorenom u Sirogojnu i grnčarsku tradiciju Zlakuse kod Užica. Ovaj tekst se drži njih, jer se za njih zna gde su, kada rade i šta se tamo zaista dešava.
Sirogojno — kačarstvo, kovaštvo i grnčarstvo na jednom mestu
Muzej na otvorenom „Staro selo” u Sirogojnu je najsigurnije mesto za susret sa starim zanatima. Prenošenje kuća u muzej počelo je 1980. godine, a muzej kao ustanova postoji od 1992; ima oko pedeset premeštenih i obnovljenih objekata, i radi cele godine — leti 09:00–19:00, zimi po skraćenom radnom vremenu. Ulaznica je oko 300 dinara, a đačke i grupne posete su jeftinije.
U muzejskim radionicama prikazani su kačarski, kovački i grnčarski zanat i ceo postupak izrade, a leti se u tri opremljene radionice organizuje i obuka u tim veštinama. Postoji i opremljen prostor za programe, seminare i radionice, sa smeštajem za učesnike. Termini nisu stalni, pa se raspored proverava unapred.
Sirogojno je poznato i po pletenini — vunenim džemperima sa prepoznatljivim motivima. Danas ih pod imenom Sirogojno Style izrađuje porodična firma Sirogojno Company, a pletu ih žene u domaćinstvima zlatiborskih sela. Više o tome šta vredi poneti kući ima u vodiču kroz lokalne proizvode i suvenire.
Muzej je u samom selu Sirogojnu, pa obilazak muzeja, sela i kamene crkve Svetih apostola Petra i Pavla lako spojite u isto popodne.
Zlakusko grnčarstvo — zanat sa UNESCO liste
Jedan zanat iz šire okoline nije zlatiborski u užem smislu. Zlakusa je selo kod Užica, oko 35 kilometara od centra Zlatibora, i u njemu se vekovima izrađuje posuđe od gline pomešane sa kalcitom, oblikovano na ručno okretanom lončarskom vitlu i pečeno na otvorenoj vatri. Takvo posuđe podnosi direktan plamen, pa se u njemu i danas kuva.
Zlakusko grnčarstvo upisano je u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, a potom i na UNESCO listu. Nominaciju je pripremio Etnografski muzej zajedno sa muzejom u Sirogojnu i udruženjem lončara iz Zlakuse — dakle sa istim ljudima koji zanat i drže u životu.
U selu radi i etno-domaćinstvo Terzića avlija, koje je uobičajena tačka za obilazak. Kao i svuda, termine i uslove posete proverite unapred.
Kako organizovati posetu
Cene i radna vremena pojedinačnih radionica nisu javno objavljeni i menjaju se, pa ih ovaj tekst namerno ne navodi — kontakte i aktuelne termine potražite preko Turističke organizacije Zlatibor ili kod samog muzeja.
Nekoliko praktičnih stvari:
- Najavite se unapred, pogotovo za grupe i za zimske mesece, kada se radi po skraćenom rasporedu.
- Ponesite gotovinu — manji objekti često ne primaju kartice.
- Pitajte pre fotografisanja, naročito ako neko radi.
- Obucite nešto što ne žalite ako planirate da i sami probate rad sa glinom.
Poseta zanatskim tačkama najbolje se uklapa u dan koji ionako vodi ka Sirogojnu — muzej, selo i okolne staze staju u isto popodne, bez žurbe.
